ПРИТВОР У ЦРНОЈ ГОРИ И ГРАНИЦЕ ЊЕГОВЕ ОПРАВДАНЕ ПРИМЈЕНЕ, PRE-TRIAL DETENTION IN MONTENEGRO AND THE LIMITS OF ITS JUSTIFIED APPLICATION

<jats:p>Притвор, као најстрожа мјера процесне принуде, представља озбиљно ограничење права на слободу и због тога подлијеже строгим условима законитости, нужности и пропорционалности. Упркос његовој изузетној природи, пракса у Црној Гори указује на његову продужену и често рутинску примјену. Предмет овог рада је анализа примјене притвора у Црној Гори, са посебним освртом на статистичке показатеље његове учесталости и учешћа притворених лица у укупној затворској популацији. Полазећи од нормативног оквира и стандарда развијених у пракси Европског суда за људска права, рад испитује да ли се притвор у пракси примјењује у складу са принципима нужности и пропорционалности. Истраживање се заснива на нормативној и аналитичкој методи, уз ослонац на релевантне статистичке и компаративне податке. Резултати указују да Црна Гора биљежи високу стопу притвора и изузетно висок удио притворених лица у затворској популацији, што упућује на интензивну примјену ове мјере. Истовремено, ограничена примјена алтернативних мјера додатно доприноси оваквом стању. У раду се закључује да оваква пракса захтијева досљеднију примјену стандарда заштите права на слободу, унапређење критеријума за одређивање притвора, као и нормативно и институционално јачање система алтернативних мјера, како би оне представљале поуздану и ефикасну замјену за притвор у обезбјеђивању несметаног вођења кривичног поступка.</jats:p>