ПОКРЕТНИ САЛОН, ПРОТЕЈСКИ ГРАД: ПРЕВОЗНО СРЕДСТВО КАО ХРОНОТОП У РОМАНУ ХАМФРИ КЛИНКЕР ТОБАЈАСА СМОЛЕТА И УЛИКС ЏЕЈМСА ЏОЈСА

<jats:p>Једна од централних и најиспитиванијих одлика романа уликс Џејмса Џојса на основу које наше истраживање и може бити успостављено јесте својство асимилације ро манескне традиције у свим етапама његовог развоја. Полазећи са становишта Бахтиновог схватања дијалогичности, покушаћемо да успоставимо дијахронијски континуитет изме ђу епистоларне полиперспективности нововековног, пикарског романа Хамфри клинкер Тобајаса Смолета, и аналогног начина репрезентовања друштвене стварности у Џојсовом модернистичком роману. Један од аспеката на којем бисмо се фокусирали јесте мотив ко муникационих или превозних средстава, која мењају однос јунака према простору (чине их покретљивијим), али функционишући и као простор дијалога, померају границу из међу приватног и јавног живота, а конвенције које се тичу овог аспекта су од изузетне важности у контексту буржоаског система вредности. Отвореност простора превозног средства ка спољном свету, наиме, омогућује да јунаци перципирају спољашњост и да је коментаришу, на нов начин партиципирајући у друштвеним односима. Из тог угла посма трано, романе ћемо истраживати у погледу пресека између поетике простора и поетике технологије у књижевности. На супротној страни, али као комплементарност поменутој културолошкој појави, може се препознати и убрзана еволуција саме средине, нарочито урбане средине, што бисмо у раду и препознали као основни катализатор дијалектике свести јунака који заступају различита гледишта. У том смислу, дивергенције у вреднова њу друштвене средине указују на индивидуализацију у укусима књижевних јунака, дакле на усложњавање репрезентације њиховог духовног живота, што значи да стил живота који се оспољава у епистоларној форми, односно форми унутрашњег монолога, постаје једна од доминантних тематских одлика у епохи модерности.</jats:p>