ДРАМСКИ ТЕКСТОВИ ЗА ДЕЦУ ДРАГАНА ЛУКИЋА

<jats:p>У раду се разматрају карактеристикe драмских текстова за децу Драгана Луки ћа. На почетку се утврђује место и значај Лукићевог драмског опуса у српској драми за децу, уз осврт на књижевноисторијске околности у којима је стварао. Идући од споља шњих, формалних елемената ка унутрашњим одликама текста, а имајући у виду природу драме и књижевности за децу, указује се на особености драмских текстова Драгана Луки ћа. Запажа се да Лукић углавном пише краће драмске форме, често обележене узрасним или поджанровским одређењем. Већ у попису лица присутни су елементи игре, маште и хумора. Поред ликова деце, у драмама се јављају и антропоморфизовани предмети из деч јег окружења или урбаног пејзажа. Дидаскалије су сведене и често имају функцију oснов ног сценског усмеравања. Радња је сажета и без споредних токова, а дијалози су често дати у комбинацији поезије и прозе. Закључује се да аутор гради аутентичан и естетски вредан драмски свет у којем све што окружује дете може постати део радње, а мотиви из његових песама и прича прилагођавају се захтевима драмске форме. Оваквим поступком Лукић постаје препознатљив у целокупној драмској књижевности за децу и доприноси њеном поетичком и тематском ширењу.</jats:p>