БЕОГРАДСКИ РОМАНИ ДРАГАНА ЛУКИЋА: СЕГМЕНТИ АУТОФИКЦИОНАЛНОГ НАРАТИВА

<jats:p>У обимном, жанровски разноврсном и многоструком стваралаштву Драгана Лукића, дужа прозна дела су и поред своје заступљености у опусу овог писца ипак остала рецепцијски помало скрајнута. Циклус кратких романа који су за ауторовог живота обја вљени заједно, као „Београдски романи“ (Три гускетара, бомба у белој кафи, цветковци, Пругасти 1946, Појављивање великих девојчица), свакако заслужује опсежнију критичку анализу из више разлога. Овде ћемо, сем значаја које би могли имати у неком опсежнијем проучавању аутофикционалности у делима наших аутора за децу, указати и на жанров ску поливалентност тих текстова, везану за нарочите околности њиховог објављивања. Посебна пажња је притом поклоњена везама с моделом усмене бајке, ратног романа и образовног романа.</jats:p>