ЋИРИЛИЦА У СРПСКОМ КАО СТРАНОМ – НАСТАВНА ПРАКСА

<jats:p>У раду се из теоријске и емпиријске перспективе разматра статус и функционална улога ћириличког писма у настави српског као страног језика (СКС), са посебним освртом на глотодидактичке приступе и изазове који проистичу из специфичне диграфичке приро- де српског језика. Циљ истраживања јесте да се утврде модели имплементације ћирилице у наставни процес, као и да се детектују кључне когнитивне и лингвистичке потешкоће са којима се страни студенти суочавају током њеног усвајања. Емпиријски део рада заснован је на квалитативној и квантитативној анализи наставних програма специјализованих центара за српски као страни, као и на резултатима анкете спроведене међу предавачима. Добије- ни резултати указују на доминантну праксу симултаног увођења оба писма већ на почетном супстратном нивоу (А1/А2), што се оправдава прагматичким и комуникативним разлозима, али истовремено генерише специфичне изазове попут интерференције графема, дефицита фонда часова за континуирано увежбавање и снижене мотивације за овладавање писаном ћирилицом. Закључци указују на императив ревидирања постојећих методичких матрица и наставних материјала ради успостављања баланса између непосредних комуникативних по- треба студената и очувања културолошке и идентитетске вредности ћириличког писма</jats:p>