АДХЕРЕНТНИ АКСИОЛОШКИ СИСТЕМ У НАСТАВИ СРПСКОГ ЈЕЗИКА КАО ЗАВИЧАЈНОГ (НА ПРИМЕРУ СРПСКЕ ШКОЛЕ „НИКОЛА ТЕСЛА“ У ВАШИНГТОНУ)

<jats:p>Педагошка аксиологија чини темељ сваког наставног процеса као природна интегра- ција вредносног и когнитивног наставног садржаја. Када је, међутим, реч о српским школама у иностранству у којима се негује завичајни језик и култура, аксиолошки систем у њима до- бија сасвим нови приступ и значај, будући да чини надоградњу базичне вредносне структуре коју деца усвајају у редовном школству. Будући да је реч о допунским школама факултативног карактера које повезују децу српских исељеника са матицом, вредносни систем (материјал- не и духовне културе) таквог наставног процеса носи завичајни печат. Реч је о адхерентном вредносном систему који чини надоградњу инхерентној педагошкој аксиологији која се изу- чава у редовном школском програму, те као интегративна нит повезује ова два система у један нови квалитет и представља аксиолошко богатство које емотивно и когнитивно обједињава културу земље у којој се живи са кулутуром завичаја својих родитеља и предака. Присуство адхерентних педагошких вредности у настави српског језика као завичајног проверили смо у наставној пракси Српске школе „Никола Тесла“ у Вишнгтону, спровевши анкету о овој теми међу родитељима њених ученика. Добијени резултати недвосмислено говоре о важности за- вичајних културних вредности у животу наших исељеника, о потреби и настојању да се она додатно негује и усавршава и међу младим нараштајима далеко од завичаја.</jats:p>