ФРАЗЕОЛОГИЗМИ СРПСКОГ ЈЕЗИКА С КОМПОНЕНТАМА ДОБАР/ЗАО И ДОБРО/ЗЛО

<jats:p>Предмет проучавања овог рада јесу фразеологизми српског језика који у свом лексичком саставу имају придевске компоненте добар/зао (или значењски сродне лексеме лош/рђав), или поименичене придеве и прилоге добро/зло. Примарни циљ овог истраживања јесте да представимо фразеологизме с компонентама добар/зао и добро/зло и да методом лексичко-семантичке анализе откријемо значењску повезаност између датих компоненти и фразеологизама који их садрже. Покушаћемо да утврдимо који се концепти лексикализују путем анализираних фразеологизама и уочимо које су најбројније семантичке групе у које се могу сврстати. Поред тога, настојаћемо да постулирамо појмовне механизме који леже у основи фразеологизама и откријемо на који начин компоненте добар/зао и добро/зло мотивишу фразеолошко значење. Корпус се састоји од преко 200 фразеологизама. Грађа је превасходно лексикографског типа и ексцерпирана је из општих и фразеолошких речника српског језика. Анализом ексцерпиране грађе закључује се да се највећи број фразеологизама који у свом саставу имају лексему добар/зао или добро/зло налази у концептуалним пољима ‘срећа/несрећа’ и ‘карактер’, да у највећем броју случајева (посебно код фразеологизама са соматском компонентом) придевски конституент својом семантиком мотивише развој фразеолошког значења, као и да је углавном слика у значењу базне синтагме фразеологизама транспарентна.</jats:p>