ПРЕДСТАВЕ ЗАГРОБНОГ ЖИВОТА У ПРИПОВЕЦИ НА ОНАЈ СВЕТ БОРИСАВА СТАНКОВИЋА У КОНТЕКСТУ АПОКРИФНЕ ЛИТЕРАТУРЕ

<jats:p>У раду се разматра апокрифно порекло представа о загробном животу у приповеци На онај свет Борисава Станковића. Поред наглашених фолклорних елемената у описима обредне и обичајне праксе везане за погребни церемонијал, који су иначе карактеристични за Станковићеву прозу, у овој приповеци уочава се велики број мотива из старозаветних и новозаветних апокрифа с темом путовања на онај свет и загробног живота: анђео водич (пратилац) на „онај свет“, подела „оног света“ на рај и пакао, учешће добрих и злих духова у људском животу, итд. Управо посредством тих мотива, који суштински указују на универзални страх од смрти, осећање властите грешности и жељу да се дознају тајне загробног живота, постиже се померање фокуса с колективног на индивидуални план. На тај начин скреће се пажња на суочавање јунака са сопственом смртношћу, чак и ако се оно догађа у контексту суочавања са смрћу Другога, због чега ти јунаци престају да буду само припадници традиционалне заједнице која ритуално жали за покојником и почињу да се доимају као индивидуе које освешћивањем сопствене смртности и грешности потврђују своју личну егзистенцију.</jats:p>