Два лица смеха: од Пиранделовог текста до филмске адаптације браће Тавијани

<jats:p xml:lang="sr"> Ослањајући се на теоријске поставке Умберта Ека о филмским адаптацијама као виду интерсемиотичког превођења (2011: 402), размотрићемо адаптацију Паолa и Виториja Тавијаниja у остварењима <jats:italic>Kaos</jats:italic> (1984) и <jats:italic>Tu ridi</jats:italic> (1998), пре свега на основу компаративне анализе одабраних филмских сцена и одговарајућих делова књижевног предлошка, тј. новела Луиђија Пирандела. У фокусу истраживања нам је двострука вредност хумора: смех схваћен као поруга издваја се у филмској епизоди „La giara”, док се у другим сегментима прожимају смешно и тужно, комично и хумористично, односно, <jats:italic>avvertimento del contrario</jats:italic> (опажање супротности) и <jats:italic>sentimento del contrario</jats:italic> (осећање супротности). Поменуте одреднице су кључне за Пиранделову поетику хуморизма изнету у истоименом есеју „L’Umorismo”, чију критику нуди и семиотичар Умберто Еко у свом есеју „Pirandello ridens”. </jats:p>