Реакције британских званичника и штампе на почетак Грчке револуције (1821)

<jats:p xml:lang="sr">Избијањем Грчке револуције 1821. године грчки побуњеници су кренули у борбу против Османлија и позвали све хришћане на општи устанак против власти султана. Александар Ипсиланти, вођа Хетерије који је повео устанак, упутио је проглас којим су православни Грци позивани на борбу против султана и ислама. То је изазвало револт муслиманског становништва у Османском царству, па је у Цариграду долазило до повремене ескалације насиља према локалним Грцима. Пљачкане су и уништаване куће и радње које су биле у грчком власништву, док су Грци премлаћивани. Цариградски патријарх Григорије V је јавно осудио грчке побуњенике, али је и он пао у немилост османских власти. Стари патријарх је у својој осамдесет и четвртој години живота јавно обешен на Ускрс 1821. године по наређењу султана Махмуда II. Британске дипломате су имале разгранату обавештајну мрежу на територији Османског царства и у својим дипломатским извештајима детаљно су описивале атмосферу на султановом двору по избијању Грчког устанка. Патријархово тело бачено је у море, које су потом грчки морнари руским бродом превезли до Одесе, где је и одржана велика сахрана цариградском патријарху, као великом хришћанском мученику. Британска штампа извештавала је о томе како је Русија тај догађај користила као мобилишући фактор међу својим православним становништвом, а ради оснаживања антиосманског расположења.</jats:p>