Европска група за територијалну сарадњу (ЕГТС): могућности и изазови за Србију

<jats:p xml:lang="sr">Рад анализира разлоге због којих Европска група за територијалну сарадњу (ЕГТС), регулисана Уредбом (ЕЗ) бр. 1082/2006, а потом измењена и допуњена Уредбом (ЕУ) бр. 1302/2013, није постала оперативан инструмент интегрисаног територијалног управљања у Републици Србији. Чињеница је да Србија већ има општи правни оквир за сарадњу локалних самоуправа са партнерима из других држава, чији се унутрашњоправни основ налази у одредби члана 13. и члана 88б Закона о локалној самоуправи, а међународноправни у одредбама Протокола бр. 3 уз Европску оквирну конвенцију о прекограничној сарадњи који је Србија ратификовала 2018. године. Србија је потписала Европску оквирну конвенцију о прекограничној сарадњи између територијалних заједница или власти 29. маја 2015. године, а исту је ратификовала 2016. године, при чему је у изјави датој уз ратификацију предвидела да примена Конвенције зависи од претходног закључења међудржавних споразума, односно, у њиховом одсуству, од изричите сагласности влада заинтересованих држава, што се непосредно одражава на деловање јединица локалне самоуправе чије прекограничне активности остају условљене одобрењем државног нивоа власти. Акциони план за Поглавље 22, у мери 1.12, указује да Србији и даље недостаје основ за примену ЕГТС Уредбе, укључујући органе надлежне за њену примену, одобравање, регистрацију и публиковање, као и даље усклађивање са правилима која се односе на јавна средства, јавне набавке, ПДВ и царине. Коначно, кроз анализу се долази до закључка да би успостављање оперативног домаћег EГТС система Србији омогућило прелазак са ad hoc пројектне, на институционалну логику прекограничне сарадње, посебно у областима јавних услуга, транспорта, туризма, образовања и територијалног планирања.</jats:p>